Prema kazivanju stare legende, Iskra, koja je zivela na zemlji, je trazila da se uspne na nebo kojim je vladao Svemir. Pristao je da ispuni njen zahtev, ali uz tri uveta - trazio je da mu podari Dobro delo, Zrtvu i Ljubav. Slozila se, ali vec sutradan behu odvojeni - Iskra je smestena u srce čovekovo, a Svemir u um njegov. Vremenom su, tako odvojeni, zaboravili da ono drugo postoji.
Tri zene, Marina, Sanja i Natasa, podaju Dobro delo, Zrtvu i Ljubav - tri sudbine, koje se u poredak sveta umrezavaju, time ga menjajuci. Jedna daca ponistava drugu, a treca vlada. Koja ostaje na kraju?
Budi li se Iskra u svima nama, i da li slomljeno srce spada pod Dobro delo, Zrtvu ili Ljubav? I, gde je Svemir? Koliko nas je svesno moci koja lezi u ujedinjenju srca sa umom nasim? Da li se sve kroz sta prolazimo, i sta nudimo, negde broji, i da li nesto menja na putanji ovoga, "biti čovek"? Radi li se o pojedinačnim sudbinama ili ovde, ipak, govorimo o celokupnom čovečanstvu? I, zasto svi mi, i dan danas, nudimo isto? Dokle?
Stara legenda nema kraj, i ne kazuje da li se Iskra i Svemir ikada spajaju. To je dobro. Izgleda da je snaga tog spoja ipak ostavljena u nasim rukama.
Znači, broji se.
